Učite svoju decu TOLERANCIJI

U modernom društvu ne možemo izbeći da budemo okruženi ljudima koji se razlikuju po: nacionalnosti, veri, kulturi, običajima, vaspitanju, fizičkom izgledu, stepenu obrazovanja, a tu su i osobe sa različitim nivoima invaliditeta i drugim razlikama. Neki ljudi vole da budu u raznovrsnim okruženjima, dok se drugi u takvom okruženju ne osećaju baš prijatno. To uglavnom zavisi od učestalosti boravka među različitim ljudima, stepena interakcije sa različitim ljudima, kao i od naših stavova prema razlikama. Veoma je važno znati da će stavovi roditelja u mnogome uticati na stavove koji se tokom odrastanja formiraju kod dece.

Šta je to tolerancija?
Tolerancija je poštovanje, prihvatanje i uvažavanje bogatstva različitosti u našim kulturama, običajima, navikama, vaspitanju, načinu izražavanja … Tolerancija je harmonija u različitostima. Biti tolerantan ne znači tolerisanje socijalnih nepravdi ili odbacivanje ili slabljenje tuđih uverenja. Nasuprot tome, biti tolerantan znači biti slobodan, čvrsto se držati svojih uverenja i prihvatati da se i drugi drže svojih. To znači prihvatanje činjenice da ljudska bića, prirodno različita u svojim nastupima, sposobnostima, situacijama, govoru, ponašanju i vrednostima imaju pravo da žive u miru i da budu kakvi jesu. Tolerancija podrazumeva ne nametanje svojih stavova drugima. Različito ne znači lošije, već drugačije. Videti različitost znači videti pozitivno!

Zašto treba da podstičemo toleranciju kod dece?
Tolerantno ili netolerantno ponašanje nije urođeno, ono se uči, a podloga tolerancije su empatija (razumijevanje drugih i emocionalno uživljavanje u njihovu situaciju, položaj ili problem), moralne vrednosti, poznavanje temeljnih ljudskih prava i temeljnih sličnosti koje postoje među ljudima.
Kako bi naša deca imala uspešnu budućnost, potrebno je omogućiti im da sarađuju sa drugima. Ne bi smela da se plaše iskoraka van zone udobnosti, što znači da ih treba naučiti da razumeju, poštuju i cene druge i drugačije. Ukoliko želimo da se naša deca osećaju sigurno i opušteno u različitim životnim okolnostima, važno je razvijanje i negovanje otvorenosti ka prihvatanju različitosti.

Šta roditelji treba da rade kako bi naučili decu toleranciji?
Roditelji su uzori svojoj deci i učenje po modelu je od suštinske važnosti. Na nama je, da stvorimo sredinu, atmosferu, gde se neguje ono što je pozitivno.
Razmislite o načinu na koji komunicirate i razgovarate o drugim ljudima. Da li je to odraz tolerancije? Pokažite poštovanje prema drugima i deca će ubrzo prihvatiti taj model.
Deca slušaju i uče od vas. Čak i kad neobavezno razgovarate sa vašim partnerom, budite svesni da deca mogu da vas čuju. Izbegavajte šale na tuđ račun ili ponižavajuće reči.
Odgovarajte na dečja pitanja o razlikama iskreno i sa poštovanjem. Svakako je potrebno razgovarati sa decom o razlikama među ljudima, ali na uljudan način, koji će pokazati poštovanje prema bilo čemu što se razlikuje od onoga što dete vidi kod kuće.
Vrednujte razlike unutar vaše porodice. Prihvatite kvalitete svakog člana, bez obzira na različite stilove života, interese i sposobnosti. Deca koja osete da su poštovana, ceniće više i ostale.
Podstičite samopoštovanje u vašoj porodici. Poznato je da se ljudi koji ne poštuju druge retko osećaju srećnima i sigurnima u sebe. Deca koja imaju poštovanje prema sebi imaju tendenciju da budu uljudniji prema drugima. Insistirajte da deca prihvate sebe i druge bez osećaja superiornosti ili inferiornosti.
Uključite svoju decu u situacije u kojima je prisutna raznolikost. To može da bude u sportu, školi, igraonici, na izletu..
Decu treba poučiti da izrugivanje zbog nečega na šta drugi ne mogu uticati (hendikep, izgled itd.) nije opravdano, jer drugome se na taj način samo nanosi bol.
Igra i druženje sa drugom decom su potreba sve dece, a ove potrebe se adekvatno zadovoljavaju u predškolskim ustanovama gde deca kroz igru uče o sebi i drugima, upoznaju svoje okruženje, sagledavaju različite situacije, usvajaju jezik i razvijaju sposobnosti interakcije. Zato je jako bitno da se deca sa posebnim potrebama uključe u redovne vrtiće sa svojim vršnjacima bez smetnji u razvoju .
Aktivnosti koje se dešavaju u vrtićima podstiču komunikaciju i omogućavaju usvajanje socijalnih pravila. Vršnjaci bez smetnji u razvoju predstavljaju pozitivan model, deci ometenoj u razvoju i istovremeno pozitivno utiču u podsticanju razvoja veština kod dece sa posebnim potrebama. Dok pomažu svojim drugarima sa razvojnim problemima, deca bez smetnji u razvoju se osećaju značajno i uzvišeno što svakako utiče na njihovo samopouzdanje, te je značaj ovakvog druženja višestruk
Deca će neretko imati isti nivo tolerancije kao i njuhovi roditelji. Deca nas stalno posmatraju i imitiraju, čak i pre nego što progovore. Deca su ogledalo naših vrednosti i stavova prema drugima. Pokazujući toleranciju kroz svakodnevne reči i dela učimo decu da cene različitosti. Na taj način dajemo priliku deci da se druže i igraju sa drugima i na taj način odrastu u tolerantne ljude, sposobne da prihvate različitosti ljudi koji su drugačiji od njih samih. Prihvatanje različitosti je jednako važno za formiranje ličnosti deteta, kao i tolerantnost prema različitostima za uspešno snalaženje u savremenom svetu!