Disciplina koja deluje

Istraživanja pokazuju da i pored važnosti vršnjaka, roditelji obično imaju mnogo veći uticaj na dečiji razvoj nego što oni to misle. Disciplinovanje dece traži velike napore, ali je glavna ideja u tome da se i dečije i roditeljsko ponašanje može menjati. Promena ponašanja traži puno vremena i promišljene postupke.

Neki roditelji jednostavno nemaju vremena, energije ili strpljenja u pokušaju da izazovu promenu kod deteta ili kod sebe samih. To nije lako, ali ipak pročitajte ovu brošuru. Pokušaćemo da vas ubedimo da je to moguće.

DISCIPLINOVANJE DETETA SE MOŽE URADITI!
Evo nekoliko bitnih komponenata pozitivnog procesa koji vodi boljoj disciplini u vašem domu.

1. Neka vaša deca znaju da ih volite.
Neka vaša deca znaju koliko cenite njihove dobre osobine. Ne uzimajte olako njihovo dobro ponašanje. Ne zaboravite da ih povremeno nagradite, ove nagrade mogu biti u obliku dužeg čitanja vašoj deci, provođenja vremena sa detetom u aktivnosti koju je ono izabralo ili čak nečeg veoma jednostavnog, kao što je zagrljaj. Pažljivo slušanje vaše dece, zagrljaji, osmehivanje i priča sa njima – sve su to nagrade koje im možete ponuditi mnogo puta tokom svakog dana. Jedna od najsnažnijih nagrada za decu je ljubav, interesovanje i pažnja koju oni dobijaju od svojih roditelja.

2. Neka vaša deca tačno znaju šta od njih očekujete – postavite granice.
Postavite granice za aktivnosti u kojima vaša deca nisu spremna da se kontrolišu. Deci je potrebno da tačno znaju šta roditelji od njih očekuju, kao i to kako roditelji reaguju na njihovo ponašanje.

Važno je da jasno postavite svoje zahteve. Na primer, deci je mnogo lakše da se ponašaju po uputstvu : “Molim te stavi svoju cašu na sredinu stola” , nego “Budi pažljiv sa svojim mlekom, blizu je ivice stola i pašće”. Postavite pravila za koja mislite da su važna i budite čvrsti u pogledu toga da li ih se deca pridržavaju. Pre svega, ne postavljajte pravila za koja nemate nameru da ih sprovedete.

3. Ohrabrite odgovorno donošenje odluka.
Kada je god moguće, pronađite oblast u kojima znate da vaša deca mogu donositi sopstvene odluke. Ukoliko vam dete pride sa nekim zahtevom za koji osećate da treba da bude odbijen, probajte da kažete: „Šta bi ti rekao da si na mom mestu? Šta treba ja da kažem? Koji treba da budu moji razlozi?“ Shvatiće da, ukoliko trenirate vašu decu kao odgovorne individue, znatno će se povećati stepen njihove odgovornosti.

4. Budite dobar primer.
Imajte na umu da su deca odlični imitatori. Dok im govorite zašto mislite da ona ne treba da viču, varaju ili budu okrenuta prema drugima, postarajte se da ona ne mogu da navedu neki primer vašeg ponašanja koji je u suprotnosti sa onim što govorite. Budite pošteni, jer se pretvaranje vidi.

5. Ohrabrite decu da poštuju odgovarajući autoritet.
Kod kuće, u školi i u drugim područjima njihovog života, deci je potrebno da vide značaj poštovanja autoriteta. To je jednostavna činjenica da se neke stvari neće i ne mogu promeniti. Neka pravila moraju biti poštovana. Pomozite deci da shvate da je štetno i po njih i po druge da se stalno raspravljaju, tuku i izazivaju probleme sa vršnjacima i odraslima. Deca treba da uvide kako njihovo loše ponašanje utiče na druge ljude.

6. Zabavljajte se sa decom.
Deci je potrebno da budu u kontaktu sa odraslima. Pronađite tokom svake nedelje neko utvdeno vreme da obavljate aktivnosti kao porodica. Bavite se sportom, igrajte igre, podelite hobije, posećujte muzeje – to su samo neke od brojnih aktivnosti u kojima roditelji i deca mogu zajedno učestvovati. Takođe, pozovite decu da vam se pridruže u nekim aktivnostima u kojima obično ne učestvuju. Ohrabrite ih da postavljaju pitanja i da izraze svoju tačku gledišta.

A ŠTA SA KAZNAMA?
Do sada smo prilazili temi discipline govoreći o pozitivnim metodama. Menjanje ponašanja pozitivnim metodama je najbolji način. Međutim, to je prilično spor proces, a vi možete poželeti da neka ponašanja vaše dece izmenite brže. Kažnjavanje, ako se pravilno koristi, može izazvati brze promene u ponašanju koje uznemirava porodicu. Preporučuje se, naravno, da se kažnjavanje štedljivo koristi. Ono će podstaći dete da se uzdrži od izvesnog ponašanja, ali vaš pravi zadatak roditelja je da naučite dete da bude ličnost. Koristeći pozitivne metode koje su ranije opisane, naučite vaše dete pozitivnom načinu ponašanja.

Efikasno kažnjavanje se oslanja na uskraćivanje nagrada ili privilegija, ali ukazuje na način kako se one mogu ponovo steći. Pre kažnjavanja, dobra ideja je da se deci da signal (upozorenje da sa takvim ponašanjem odmah treba prestati). Zatim treba da usledi kazna, odmah nakon prekršaja, tako da dete shvati vezu između lošeg ponašanja i kazne.

Izbegavajte fizičko kažnjavanje u odnosu na druge oblike disciplinovanja (kratke periode izolacije ili uskraćivanje privilegovanih aktivnosti), orijentišuci se više na samo ponašanje, nego na detetovu ličnost. Ukoliko kazna fizički povredi dete, brzo će se pojaviti mržnja. Međutim, zbog toga što je fizička kazna ponekad pogodna, treba voditi računa da ne bude ni stroga ni duga. Fizičko kažnjavanje može biti štetno po dete i neće postići cilj. Pored toga, nijedan roditelj ne želi da ga se deca plaše. Ako roditelj ošamari ili udari dete u ljutnji, neželjeno ponašanje se može zaustaviti, ali pojaviće se dve stvari kao loše u ovakvom postupku:

1. i roditelj i dete će, verovatno, biti uznemireni izvesno vreme;
2. nijedan roditelj ne može udarati dete uvek kada ono učini nešto nepoželjno.

NE ODUSTAJTE!

Doslednost će uticati na uspeh onog metoda disciplinovanja koji koristite. Svaki put kada tražite od deteta da učini nešto, vi ste takođe uključeni.

Budite predvidljivi – idite do kraja. Imajte na umu, takođe, da se vaše dete može ponašati loše neko vreme. U tom slučaju, kada počnete sa ispravljanjem takvog ponašanja, ono možda neće misliti da to stvarno nameravate. Deca će naučiti da vam je to stvarna namera ako dosledno sprovodite svoj program. Ukoliko vidite da vaše dete “upada” u ponašanja koja ne možete sami korigovati, možda je vreme da potražite pomoć sa strane. Kada se osetite umornim u vezi vaših napora detetov vaspitač, pedagog, dečiji psiholog, mogu biti od pomoći, predlažući vam neke korisne ideje i strategije.

Imajte na umu da je menjanje ili uspostavljanje discipline dug, spor i često dosadan proces. Važna stvar je da se formira jasan cilj, a zatim preduzmu pravovremeni koraci u pravcu rešavanja problema.