Polazak deteta u vrtić ili jasle predstavlja uglavnom prvi izlazak iz porodične sredine, tj. prvo odvajanje deteta od roditelja na duže vreme. Istovremeno, za dete to može predstavljati i prvi susret sa većim brojem nepoznatih osoba, kako sa decom tako i sa odraslima. Često je adaptacija traumatična situacija koliko za dete, toliko i za roditelje, jer je ispunjena strahom od odvajanja i naporima da se dete prilagodi novonastaloj situaciji.

Dolaskom deteta u vaspitnu grupu menja se njegov dotadašnji način življenja, uglavnom mimo njegove volje. Ma kako bila izražena potreba za društvom vršnjaka, dete u suštini nema potrebu da sigurnost porodičnog okruženja menja za nešto novo i nepoznato. Zato najveći broj dece u toku adaptacije reaguje plačem ili na neki drugi način protestvuje i izražava svoju tugu zbog razdvajanja. Njima je teško da shvate da je vrtić/jasle dobro i bezbedno mesto kao i da će se roditelji vratiti kroz neko vreme. Strah od odvajanja dominira, a osećanje napuštenosti ih preplavljuje. Manifestacije mogu biti veoma burne i dugotrajne.

Za roditelje je važno da znaju da je izvesna doza straha od odvajanja uobičajena jer je vezanost za porodicu na ranom uzrastu razvojno uslovljena.

Mnoga se pitanja u periodu adaptacije nameće roditeljima: zašto plače, koliko dugo plače, da li i druga deca plaču, koliko obično traje adaptacija, šta je može učiniti lakšom, da li da pokušaju ponovo nakon izvesnog vremena,

Proces adaptacije je individualan i uslovljen brojnim činiocima. Tok prilagođavanja zavisi od detetovih osobina, od njegovog uzrasta, zdravstvenog stanja, od porodične atmosfere u kojoj dete živi. U principu lakše se prilagođavaju deca koja su jaka i nemaju većih zdravstvenih problema, deca koja žive u porodičnim zajednicama, deca čiji roditelji imaju pozitivan stav prema igri itd. Iz tog razloga, predškolska ustanova „Meda“ pravi individualni plan adaptacije za svako dete i pruža odgovarajuću podršku roditeljima tokom procesa adaptacije.

Tri osnovna tipa adaptacije su: laka adaptacija, adaptacija srednje težine i teška adaptacija. Najveći broj dece prođe process adaptacije bez većih problema, a samo mali broj dece prolazi teži oblik adaptacije. Neka deca su sklona reakcijama na fiziološkom planu: odbijanje hrane, spavanja, pad imuniteta, česte prehlade i sl., a druga imaju reakcije u ponašanju – plač, agresivno ponašanje. Jedna od mogućih reakcija koja se sreće u slučajevima teže adaptacije je takozvana regresija – kod deteta se pojavljuju oblici ponašanja karakteristicni za neku od prethodnih faza u razvoju. U ponašanju to je: sisanje prsta, mokrenje u krevet, tepanje, traženje dude ili pelena. Sva ta ponašanja su uobičajena u period adaptacije. Ona će postepeno slabiti i nestajati brzinom kojom se dete prilagođava novoj sredini i uspostavlja čvrste emocionalne odnose sa vaspitačem i drugom decom.

SAVETOVATI RODITELJIMA TOKOM ADAPTACIJE

Radi kvalitetnije adaptacije, roditeljima savetovatujemo sledeće:

  • da kod kuće govore o vrtiću i ponekad do njega prošetaju sa detetom dok su u dvorištu druga deca;
  • da se predhodno raspitaju o ritmu življenja u vrtiću i postepeno sa njima usklade i kućni ritam
  • da planiraju odsustvo sa posla dok je dete u fazi adaptacije, zbog detetovog kraćeg boravka u vrtiću;
  • da upoznaju vaspitačice / medicinske sestre sa osobama i navikama svog deteta;
  • da dopuste detetu da ponese svoju omiljenu igračku u vrtić;
  • da pokažu detetu da ga vole i kada ono odbija ostanak u kolektivu;
  • da razgovaraju sa detetom o drugoj deci, o igračkama, o vaspitačicama,
  • da rastanke u vrtiću učine kratkim, jer dugi rastanci govore o njihovim strahovima;
  • da ne beže od deteta već da se uvek pozdrave i iskreno kažu kada će se vratiti;
  • I naravno da uvek održe svoju reč !

PROCES ADAPTACIJE

Nije retkost da se deca stupajući u kolektiv nađu u stanju stresa. Oni se često tokom adaptacije:

  • uznemire pri dolasku u kolektiv
  • na razne načine protestuju protiv novonastalih promena
  • odbijaju hranu (gube apetit)
  • san im je poremećen
  • postaju agresivni prema drugima i prema sebi
  • preterano se vezuju za prisutnu odraslu osobu
  • povlače se u sebe

Kada kod deteta primetite neko od ovih ponašanja, ne povlačite ga zbog toga iz vrtića, već pokažete razumevanje i potražite uzroke.

Ukoliko su dečija socijalna iskustva, pre dolaska u ustanovu bila bogata i raznovrsna, adaptacija može biti znatno olakšana.

PRVI DANI U VRTICU

  • Negodovanje deteta je očekivano i normalno.
  • Ne odlazite bez pozdrava ili u žurbi, ali se i ne zadržavajte previše u vrtiću.
  • Dolazite u dogovoreno vreme po dete.
  • Dajte detetu dovoljno vremena da savlada svoj bol zbog *odvajanja*.
  • Provodite više vremena sa svojim detetom kod kuće u aktivnostima koje mu prijaju.
  • Budite pozitivno motivisani, jer ako postoji vaš negativan stav prema vrtiću, to se prenosi i na dete.
  • Ako ne želi, ne insistirajte da vam priča o vrtiću. Ono što vas interesuje možete da saznate kroz igru. Ukoliko se, pored svih napora da razumete i podržite dete, njegova patnja ne smanjuje, a to traje duže od mesec dana – ne oklevajte, potražite pomoc stručnjaka.